Zivot Je More en Djordje Balasevic

žIvot je more, puèina crna
Po kojoj tonu mnogi što brode
Nije mi srce plašljiva srna
Ja se ne bojim velike vode

Lome me vali, nose me struje
Oseka sreæe, a tuge plima
šIba me nebo bièem oluje
Al' još se ne dam I još me ima

U jutra rana plaše me senke
Minulih dana
Seæanja mutna kao u lažI
Kao u snu

Ipak se borim, ipak se nadam
Sve manje letim, sve više padam
I sve su jaèe ruke sto me vuku dnu

Možda æe žena svilenog bedra
Koja me zove I pruža ruke
Uliti vetar u moja jedra
Do nove žene do nove luke

žIvot je more