Kad odem,
kad me djavo isprati glavnim sokakom
i kad meseèina zaveje moj trag,
nemoj tugovati jer jednom svakom
mali nemi slavuj doleti na prag.

Kad odem,
kad zamumla vetar zimske oèenaše
i kad mrtvo lišæe potera u kas,
za kaznu prognaæe i tamburaše,
zbog pogrešne pesme u pogrešan èas.

Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati.
To nam samo Gospod svira
jesenju sonatu.

Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prodjem, al' proæi æu.

Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu sveæu
na svetog Jovana.

Ne èuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poæi æu.

Kad odem,
kad u prozor staviš prvu hrizantemu
i kad popucaju divlji kesteni,
ne pali uzalud fenjer na tremu
kad me otmu magle jedne jeseni.

Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati.
To nam samo Gospod svira
jesenju sonatu.

Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prodjem al' proæi æu.

Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu sveæu
na svetog Jovana.

Ne èuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poæi æu.

Kad jednom odem...

Video erróneo?