U Baèkoj Palanci bila je igranka,
ma lažem, ordinarna pijanka.
Svu noæ smo brljali. Kako smo starili
sve smo surovije tezgarili.
Posle se kajali, sve šatro èudili,
dokle smo stigli i kraj kojih smo se krokodila budili...

Nešto pre fajronta prišla mi tipèina
sa onim hitlerskim brèiæima,
peèatnim prstenom, kravatom labavom,
da èasti oduševljen zabavom.
A ja baš nisam fan napadnih pedera
što veèno jure konobarice i mirišu na berbere...
Ma, hajde...

Bio sam umoran, rekoh tom paoru:
"Majstore, ja sam u knockdown-u.
Grebem po žicama, tamburam danima,
ubi me dim po restoranima.
Sad vidiš promaju pod ovim šatorom".
On reèe: "Èekaj malo, ti si bio dobar s mojom matorom ?!"...
A, tako...

Da, onda sam ga poznao tek. Pa nije èudo, proš'o je vek.
Za tog se dripca udala Buba Erdeljan.

[ta ti je trebalo to, mali mišu moj, da podješ za takvu barabu?
[to nisi pazila, što si princa preobrazila u ovu žabu?

Vol'o bi da znam: bila si kæi tatina, ja vucibatina,
blesavko sa senom u kosi.
Uzmi il' ostavi, ko je mog'o da pretpostavi?
Djavo ga nosi...

Tip reèe: "Ovde sam s dve fine ženice,
uuu, dve opake raspuštenice!"
Namignu mangupski: "Svi malo šaramo!"
Namignuh i ja, kao, "Naravno".
Seo sam tako s njim i onim guskama,
a on je samo brbljao, o, dal' je poljubi tim usnama?...
Ma ne...

Konobar, što zastajkuješ, dal' i ti možda štrajkuješ?
Daj deèko odmah flašu svirni pa smo mirni!

Proš'o sam sever i jug, širom pa u krug, i èega sam ostao željan?
Pa ne baš mnogo tog, bršljana s jednog zida visokog
i Bube Erdeljan.

E, vol'o bih da znam: šta ti je trebalo to, moja lepojko,
o bila si dukata vredna.
[to si pustila da te ovaj tu izgustira?
Budalo jedna!

Ej, moji lanski snegovi...
Marim ja... a1'

[ta ti je trebalo to, mali mišu moj, da podješ za takvu barabu?
[to nisi pazila, što si princa preobrazila u ovu žabu?

Da mi je da znam: proš'o sam sever i jug, širom pa u krug,
i èega sam ostao željan?
Pa ne baš mnogo tog, bršljana s jednog zida visokog
i Bube Erdeljan...

E, da...

Video erróneo?